Српски језик

Десетица – Иван Цанкар

  1. Размишљао сам о томе шта све ја имам у овим данима детињства и како је лепо моје школовање у односу на школовање овог дечака.
  2. Дечак се у непознатој средини осећа усамљено и несрећно.
  3. Прича се даље наставља у првом лицу.Дечак живи у туђој средини, непознатом граду без топле речи познатих и хране, иде у школу.
  4. Дечак станује са три друга у једној соби, загушљивој, непроветреној, пуној полица књига, ковчега…Дечак је незеадовољан и несрећан.
  5. Другови га не прихватају, дошли су из сеоске средине, а били су старији од њега.Због свега тога често се ноћу будио у кошмару.
  6. Газдарица је била велика, злурада, огромна као планина.
  7. У кухињи је мирисала кафа и врућ хлеб, а дечак гладан и сам. За њега није било доручка. Изашао је на улицу, на кишу, било му је хладно.
  8. Од школе је осећао страх. Тамо му је било све туђе. Пред наставником се осећао као разбојник пред судијом.Школска зграда је била госпоствена, а он пред њом као просјак пред дворцем.
  9. За разлику од хладних, мокрих улица учионица је била топла, али је мирисало на туђе. Осећао се као ђак и број у прозивнику. Осећао је бол у срцу. На часу му није било пријатно. На одмору су сви куповали кобасице. Он је био сам и није знао куда би.
  10. Дечак је дрхтавим рукама држао писмо. Крупна, невешта слова говорила да га шаље мајка. Она је од деце научила да пише. Из писма је испала десетица. Уздрхтао је јер је знао да је дрхтава, увела рука у писмо спустила последњу десетицу у кући. Из срца се провалио плач и тресао га као грозницу. Знао је да мати из далека гледа његов бол и да се смешка. Одједном се и време разведрило.
  11. Ова реченица се односи на време у будућности, а десетице означавају пријатне тренутке, који су нестали са мајком.

“А мајке више нема, а ни оних старих десетица, и дани су сада празни и пусти све до ноћи.”

На данашњи дан

Српски језик

Л.Н. Толстој – Девојчица и крчаг

-Ова прича има елементе и легенде и бајке и обичне приче.Бајка је зато што у њој има необичних и нестварних догађаја.Легенда је по томе што је то прича о постанку сазвежђа Велики медвед.И обична је прича о доброти једне девојчице.

-Мене ова девојчица подсећа на Пепељугу.

-Девојчица има око десет година, плавокоса са две плетенице, боса и обучена у хаљиницу.

-Девојчица је понела крчаг кући, иако је била јако жедна није пила воде него је понела мајци. Помогла је куци, дала му је шаку воде. Донела је мајци и дала путнику који је од ње затражио мало воде.

-Девојчица у тешким ситуацијама покушава да пронађе решење, не мисли само на себе него и на друге и тим својим поступцима испољава зрелост. Помажући другима испољава доброту и несебичност.

-Девојчица је награђена извором бистре воде из крчага.

-Мајка одбија да пије воду зато што се боји да неће бити доста за њено дете. Њена и девојчицина доброта се награђује тиме што се крчаг стално мења и постаје сребрн, златан и са драгим камењем. Порука – Добро се добрим враћа.

-Невероватан догађај у причи је промена крчага и настанак воде у њему. Сваки пут кад девојчица уради неко добро дело, промени се и крчаг на боље.

-Да би прича о доброти девојчице била заувек упамћена, повезана је са настанком најсјајнијих и најлепших звезда на небу.

Design a site like this with WordPress.com
Započnite