Aleksandar

Видео дана:

Александар Славујевућ, ученик трећег разреда хармонике у класи наставнице Љиљане Ђачанин, свира Двогласну инвенцију у Це дуру од Ј.С.Баха.
— Read on m.facebook.com/muzickaskola.filipvisnjic/videos/239909053733025/

Шљива – М. Данојлић

1. Дрво шљиве је у тексту приказано као биће које пратимо од постанка до пуне зрелости.
2. Јесењи ветар однео је лишће шљиве и послао је у зимски сан. Пролеће је пробудило природу, па и шљиву која се као принцеза у белом шири на врху голети.
3. Шљива у току лета , пуна својих плодова, савија своје гране под тежином плода криви своје стабло. А кад плод поплави сазрео сручи га на земљу, па се усправи поносно у вис. Ова строфа се завршава поређењем ”криве се стабле к’о во ‘сред вуче”. Песник користи епитете да би сликовито приказао облик шљиве: широка, пребела, тешка, пуна… Да би песник дочарао буђење шљиве, користи персонификацију ”она се спрема да полети”.
4. а тада опет испочетка у јесењим данима се спрема да тиха преспава зиму и спреми се за ново пролеће, цветање и рађање нових плодова. У овој песми представљен је живот тако што је песник ставио себе у улогу шљиве. Своје делове живота представља као годишња доба. Његов живот се мења као раст шљиве кроз промене годишњих доба.

• 

• 

1. Од свих грађевина за Андрића су најбитнији мостови. Мени се посебно допало што лепо описује какви све мостови постоје у појединим пределима. Мени се јако допао мост у Салцбургу јер су на њему окачени многи закључани катанци.Кад неко пожели жељу, закључа катанац на мосту, а кључ баци у реку.
2. За Андрића су мостови важни зато што повезују две обале реке, повезују судбине више људи. Наше жеље, погледи и уздаси теже ка другој обали и тамо добијају свој смиасао.
3. Андрић углавном размишља и пише о каменим мостовима, а о планинским којки спајају планинске брзаке говори као о дрвеним брвнима.
   Стилске фигуре у тексту
   Епитет – дрвени, камени, танки, жичани
   Поређење – леже и труну као остало дрво наплављено ту случајем
   Персонификација – танки жичани мостови, затегнути од једне обале до друге као жица, што дрхте и звуче од сваког који пројури, они као да чекају свој последнњи облик и савршенство.
   4.Сви мостови су важни јер настају на местима где људи наилазе на препреке, а мора их превазићи. Сваки мост је саграђен према схватању и приликама.
   5.Сарајевски мостови су ту да би премостили реку Миљатску. Посебно је битан један који носи судбинско име једног младића. Његову пажњу посебно су задржали: камени мостови у Шпанији обрасли у бршљан, Дрвени мостови у Швајцарској, мостови у Турској постављени отприлике, одржавани судбином, римски мостови од белог камена , поред којих води неки нови мост.
   6.Мостове подижемо из жеље да повежемо и измиримо људе, да не буде дељења и растанака, да реке не буду препреке да све наше наде остану с оне стране.

• 

• 

• 

Кирија – Бранислав Нушић

1. Породица описана у овом Нушићевом делу живи врло скромно.Немају довољно средстава за основне потребе.Зато ме је зачудило што им отац нуди да им испуни жеље кроз путовање.Отац је желео да им скрене пажњу и одвоји их од свакодневног живота.Нуди им да путују ту где највише желе,па им на сликовит начин описује те пределе.
2. Ликови овог драмског дела представљају једну породицу:отац,мајка,две ћерке и два сина.
3. Отац је свестан тога да деци не може да приушти то што друга деца у свом одрастању имају.Отац би сем онога што им је неопходно (хране и одеће)волео да испуни и по коју дечију жељу.
4. Деца у почетку неверују оцу,али се напокон с радошћу пакују, па чак и утичу и на мајку,која у неверици пакује кофер.Отац замишља како би било лепо да станодавац замисли да је кирија плаћена.
5. Према месту где би путовали деца пакују летњу или зимску гардеробу.На пут носе и играчке,а воде и кућне љубимце.
6. Деца са разочарењем прихватају да је путовање кобајаги.Али када их отац распореди како да седе у возу,расположење се враћа.
7. Отац описује Земун и Врање.Посебно објашњава да је Коштана у Врању нашла Бору Станковића,писца тог дела.На шаљив начин описује Италију и Швајцарску.Упоређује климу у те две земље.После описа неких заменитости и шта све производи Швајцарска,путници иду према кући.
8. У сред објашњавања шта се догађа на граници,чује се куцање на врата.У собу улази судски извршитељ и жандарм и обавештавају родитеље да ће пописати све ствари због петомесечног дуга за кирију.Мајка се узбунила,а отац је са олакшањем рекао да су сад платили кирију.Деца су сад била срећна што ће после наставити путовање.Отац им је објаснио да су се вратили у отаџбину.Деца су обишла то што су желела,мама је излечила реуматизам а он је платио кирију.Отац је констатовао да им не треба иностранство јер их у отаџбини чекају загрљаји,финанси,цариници,порезници и егзекутори.