Шљива – М. Данојлић
- Дрво шљиве је у тексту приказано као биће које пратимо од постанка до пуне зрелости.
- Јесењи ветар однео је лишће шљиве и послао је у зимски сан. Пролеће је пробудило природу, па и шљиву која се као принцеза у белом шири на врху голети.
- Шљива у току лета , пуна својих плодова, савија своје гране под тежином плода криви своје стабло. А кад плод поплави сазрео сручи га на земљу, па се усправи поносно у вис. Ова строфа се завршава поређењем ”криве се стабле к’о во ‘сред вуче”. Песник користи епитете да би сликовито приказао облик шљиве: широка, пребела, тешка, пуна… Да би песник дочарао буђење шљиве, користи персонификацију ”она се спрема да полети”.
- а тада опет испочетка у јесењим данима се спрема да тиха преспава зиму и спреми се за ново пролеће, цветање и рађање нових плодова. У овој песми представљен је живот тако што је песник ставио себе у улогу шљиве. Своје делове живота представља као годишња доба. Његов живот се мења као раст шљиве кроз промене годишњих доба.
Aleksandar 